Hakerski napad na Coldcard u iznosu od 1,68 milijardi won izazvao je nagli porast aktivnosti u mempool-u Bitcoina

Napadi na hardverske novčanike Coldcard, koji su započeti 30. jula, još uvek su u toku, a procenjuje se da je šteta dostižu oko 120 miliona dolara (što je otprilike 168 milijardi wona). Ovaj napad ima dve suprotne implikacije. Jedna je da se postavljaju fundamentalna pitanja o bezbednosti strategije samostalnog čuvanja sredstava putem hardverskih novčanika, koja je postala popularna nakon kolapsa FTX-a 2022. godine. Druga je da je aktivnost Bitcoin mreže značajno porasla, jer su korisnici masovno prebacivali svoje kriptovalute sa berzi na druge novčanike. Veličina mempula (red čekanja za nepotvrđene transakcije) u Bitkoinu se dramatično povećala nakon napada, a prema podacima od utorka, iznosila je 89.031 transakciju, što je najveći broj od februara 2025. godine. Ovaj podatak, zasnovan na podacima kompanije Blockchain.com, jasno pokazuje porast aktivnosti koji je počeo krajem jula. Analitička kompanija Santiment je saopštila da je broj aktivnih adresa iznosio 712.000, što je najveći broj u poslednja tri meseca, a broj transakcija koje su obavili veliki investitori (tzv. "kitovi") iznosio je 61.800, što je najveći broj u poslednjih pet meseci. Povećana aktivnost u mreži se obično tumači kao faktor koji podržava vrednost osnovne kriptovalute. Sa makroekonomskog aspekta, ključni faktor kratkoročne varijabilnosti predstavlja pitanje usvajanja zakona CLARITY u Senatu SAD. Analitičari kompanije Marex navode da, iako je ostalo još tri dana pre nego što Senat počne letnji raspust 10. avgusta, verovatnoća usvajanja zakona do kraja godine je naglo pala sa oko 75% početkom maja na trenutnih 23%. Osim toga, napori da se u zakon uključe regulative za prediktivna tržišta dodatno povećavaju neizvesnost. Dugoročne kamatne stope takođe postaju važan faktor. Kompanija Bitfinex je upozorila da bi, ukoliko bi stvarna kamatna stopa za američke obveznice sa rokom otplate od 10 godina (korigovana za inflaciju) prešla 2,5%, to moglo da naruši makroekonomsku logiku rasta Bitkoina. Prema informacijama te berze, stvarna kamatna stopa za obveznice sa rokom otplate od 10 godina, pre datuma nastanka Bitkoina, nikada nije bila iznad 2,5%, tako da ne postoji istorijski podatak koji bi se mogao koristiti kao referenca. Trenutno, ta stopa iznosi 2,41%, što je 9 baznih poena ispod kritičnog nivoa. U ovom članku su takođe predstavljene i druge relevantne teme, kao što su predlog smanjenja nove emisije Ethereum-a, oslabljena relativna učinkovitost Bitcoina u poređenju sa S&P 500, nagli pad cene akcija kompanije SpaceX za 10%, kao i smanjenje međunarodnih cena nafte za 5% usled očekivanja napretka u pregovorima između SAD i Irana. Strana Ethereum je predložila da, ukoliko količina sredstava u stakingu dostigne polovinu ukupne ponude, svi nagrade za validatore budu u potpunosti spaljene, čime bi se neto emisija smanjila na nulu, što bi moglo doprineti povećanju dugoročne retkosti ETH-a.